Gokberk Demirci intervju o životu, Ozge Jagiz i seriji Zakletva

GÖKBERK DEMIRCI je krajem aprila dao intervju za Sabah. U ovom video ćete čuti delove tog intervjua.

Kako ide, kako si?
Dobro sam, odmaram se. Izašli smo iz vrlo prometne sezone. Pokušavamo uživati, pod određenim uslovima. U toku Pandemija sa korona virusom pa smo oprezni smo koliko možemo.

Je li završeno snimanje TV serije?
Gotovo je. Sad ćemo se malo odmoriti. Da vidimo šta će biti nakon toga, situacija će serazvijati spontano.

Želim započeti s vašim detinjstvom. Kakvo je detinjstvo imao Gökberk Demirci, kakav je život imao?
Uvek sam bio smireno dete. Te male sitnice ostaju tamo gde ih ostaviš, bilo je takvo djetinjstvo; mirno, spokojno ... Zbog očeva posla pored morske obale imao sam detinjstvo isprepleteno s prirodom i životinjama. Bilo je dobro.

Budući da je vaš otac pomorac, promenili ste mnoga mesta za život, zar ne?
Da. Promenili smo malo previše provincija. Zapravo sam bila osoba koja se teško mogla prilagoditi, ali mogu reći da je on rešio taj problem. Da se brže prilagodim svud gde dolazim, da se osećam kao da sam deo toga, pripadam itd. Oni koji dožive takve situacije kasnije mogu imati problema s sklapanjem prijateljstava. Gde god krenete, svi već imaju svoju grupu prijatelja, a vi im sepridružite tek kasnije ...Da, pomalo je tužno. Ne bih trebao reći da je to tužno, ali ljudi su pomalo sramežljivi. Takoreći, imao sam tretman „novog deteta“, i to je svuda isto. Ali nisam imao problema s tim. Moji su međuljudski odnosi su zaista bili uvek dobri, još od malena.

Pa, kao rezultat promene životnih mesta, da li je bilo mesta na kojem ste rekli "Volio bih da živim ovde, a da nismo došli od tamo"?
Očito se to nije dogodilo. Svugde je tako lijepo... svugde u Turskoj mi je zaista bilo lepo. Do sada je svako mesto u kom smo živjli, u koje smo se preselili, bilo jako lepo. Ne mislim da sam zaljubljenik u more, ali zaljubljenik sam u prirodu i životinje. Iz tog razloga osećao sam se vrlo dobro gde god sam išao i nikad nisam postao stranac. U svakom gradu u kojem sam živeo ili u različitim delovima tog grada bilo je topline kao da sam pre živeo tu.

Rekli ste da sam imao vrlo mirno djetinjstvo. Postoji li nešto zbog čega vam je žao što niste mogli učiniti, što vas boli dok se sećate?
Naravno, bilo je puno toga. Da budem iskren, moje je djetinjstvo bilo takvo da nismo mogli dobiti baš sve ono što smo želeli. Ali nije bilo tužno. Sada, na primer, kad pomislim: "Šta li mi se u to vreme bilo jako svidelo, a ja to nisam mogao dobiti", zapravo ne mogu ništa reći povodom toga. Takođe, vrlo se teško sećam nekih stvari. Vrlo sam zaboravna osoba. Mnogo je stvari u mojoj glavi negde sačuvano, ali nema tako loših stvari za koje bih mogao dati primere.

A ono malo lepše, mislim?
Dobro (smijeh). Ponekad osoba želi zaboraviti neke stvari, ali pamćenje joj je vrlo jako. Mislim da imamo više sreće po tom pitanju, dakle ...Tako. Ne pamtim loše, u mom sećanju nema mesta zlu.